Stefan Simić iz Beograda, srbijanski pisac i pjesnik, sinoć je na društvenim mrežama po završetku fudbalske utakmice BiH - Italija, pobjede i plasmana BiH na Svjetsko prvenstvo, objavio komentar koji u cijelosti prenosimo.
"Šalu na stranu, Italija ko zna koliko hiljada puta više ulaže u fudbal. Ima fudbalera skoro koliko Bosna stanovnika. Međutim, ne igra to. Igra srce, želja, volja. Igra ono nešto.
Srećan sam, ne samo zbog pobede, nego zbog sreće svih onih koji se sada raduju i imaju čemu da se nadaju do leta. Glavni utisak je Džeko, koji igra 120 minuta sa 40 godina,
Barjaktarević, koji igra u duhu najvećih jugoslovenskih fudbalera, Tabaković, koji pogađa dva puta, Trener, gospodin,i da ne nabrajam. Bosna nije igrala večeras samo za sebe, za sve Bosance i Hercegovce, nego i za nas ostale, koji u Bosni vidimo Jugoslaviju, od Crne Gore, Slovenije, Makedonije, Hrvatske i celog sveta.
Zato ovo nije obična pobeda i plasman na svetsko prvenstvo, nego nova stranica istorije koja se upravo ispisuje, a ko zna…
Ko sanja, taj i dosanja. Nekad je najteže usuditi se, posle je sve lakše. Tako da sanjajmo, draga Bosno. Vidimo se mi još i pišemo mi još.
I da, kao Novak Đoković, svi budemo specijalni gosti, Što je možda i najlepše u Bosni. Što su svi dobronamerni ljudi dobrodošli.
Za Italiju su navijali Italijani, a za Bosnu čitav jedan svet nas ostalih, koji, pored fudbala, navijamo za još mnogo šta.
A to je ono nešto što samo Bosna ima. Nafaka, ćeif, inat, kismet, itd. Nakon čega dolazi sevdah i dert. Bude nekad i belaja, zbog nekog hajvana, ali tu su uvek neki insani i jarani,
koji stvore takav merak, ba, da je sve sevap, sabur i halal. Ko to živi, ili često svraća, zna o čemu pričam.
Šta drugo reći, osim bravo, majstori. Za ostalo ćemo lako, Ovo sada su sati i dani za radovanje. Hvala vam na tome."
Srbijanski pisac i pjesnik Stefan Simić
